ZLATIBOR
Zlatibor se nalazi, u srcu Srbije, u samom njenom središtu. Jer od ove planine do Beograda je 230 km., a do Novog Sada 300 kilometara, baš koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom, Jagodinom… Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi železnička pruga Beograd – Bar, tako da je moguće vozom doći do Užica, a odatle do Turističkog centra Zlatibor je tek nekoliko desetina minuta lokalnim autobusom.Najveći vrh je Tornik (1.496m).
Zlatibor, po svemu trenutno najatraktivnija planina u Srbiji, taj atribut je ponela zbog mnogo čega što je takvom promoviše u našoj zemlji, Evropi, pa i šire, što je primetno po raznovrsnosti jezika posetilaca koji se na Zlatiboru mogu čuti i videti. Blaga, sunčana leta, blage sunčane zime, prelepa proleća i topla jesen, razlog su turističkim posetama tokom cele godine.
Zlatibor je lekovita banja, rekreativni centar, skijalište, centar kulturnih dešavanja i okupljanja ljudi sa svih strana. Brojna izletišta, povezanost sa svim okolnim turističkim destinacijama, Drvengrad, Šarganska osmica, Višegrad, Tara, Drinska regata, Tornik, su više nego dovoljan razlog da se izabere boravak i odmor na ovoj veličanstvenoj planini!
Poreklo imena Zlatibor
Naime, Zlatibor se nije mogao oduvek dičiti ovako originalnim i milozvučnim imenom. Čitav kraj u kome je Zlatibor nazivao se Rujno. Čak i postoje zapisi na turskom u kome se Zlatibor naziva „Rujna planina“. Tek od 1855. godine ime „Zlatibor“ ulazi u adminstrativnu podelu Srbije. Tako nastaje i Zlatiborski okrug. Ima više priča o poreklu imena ove planine. Ona koje naziv najbolje objašnjava nam govori da se na Zlatiboru nalazi vrsta belog bora koji ima četine boje zlata. Ovo drveće je nekada prekrivalo čitavu planinu.
Stopića pećina
Stopića pećina spada u Spomenike prirode prve kategorije i jedna je od najvećih pećina u Srbiji. To je dovoljan razlog da morate da je vidite. Naime, ulaz u pećinu je prilično velik, visok je 18 metara, a njena dužina iznosi oko dva kilometara. Kroz pećinu protiče Trnavski potok.
Postoji nekoliko dvorana koje uzlaze u sastav ove pećine. Na ulazu je svetla dvorana, rasprostire se gde god se pruža dnevna svetlost. Iz nje se prelazi u tamnu dvoranu, u kojoj visina pećine dostiže svoji maksimum od 25,5 metara.
„Staro selo“ Sirogojno
Muzej na otvorenom „Staro selo“ nalazi se u selu Sirogojnu. Ono zauzima površinu od četiri i po hektara i posećuje ga oko 50 000 turista godišnje. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim muzejem je da ono predstavlja jedini muzej na otvorenom u Srbiji.
U njemu se nalazi 48 brvnara koje su prenesene iz raznih delova Zlatibora u ovaj kraj.
Cilj muzeja je da posetiocima dočara način života seljaka iz XIX veka. Neke brvnare prikazuju kako su tačno izgledale kuće seljana iznutra. Odeća, nameštaj i sitni detalji u brvnarama odaju vam utisak kao da ste vremeplovom zalutali slučajno u dom seljaka iz XIX veka.
Drvengrad na brdu Mećavnik
Jedno od najposećenijih mesta na Zlatiboru je sasvim sigurno Drvengrad u Mokroj Gori. Godišnje ovo mesto vidi preko 100.000 posetilaca. Ovo etno-selo se nalazi između planina Zlatibor i Tare. Najviše posetilaca ima krajem juna kada se u Drvengradu festival „Zavičajni dani“ i u januaru kada se održava festival filma „Kustendorf“ koji posećuju svetske filmske zvezde.
Drvengrad je izgrađen po zamisli filmskog reditelja Emir Kusturice radi snimanja filma „Život je čudo“. Za njega je Kusturica rekao da mu je namera bila da ga izgradi kao da se u njemu oduvek živelo, ali nije nikad.
Drvene građevine u etno stilu su u suprotnosti sa savremenom opremom koja je smeštena u njihovoj unutrašnjosti. Drvengrad je opremljen modernom tehnikom i ima više namena. U njemu se održavaju razna kulturna događanja, a pored toga grad ima status hotel-grada sa četiri zvezdice.
Šarganska osmica
Na razmeđu planina Zlatibor i Šargan smeštena je svima dobro poznata „Šarganska osmica“.Obožavatelji starih železnica iz svih krajeva sveta dolaze da se provozaju „ćirom“ na jedinstvenoj pruzi Šargan planine. Ova pruga, naime, potiče iz perioda posle Prvog svetskog rata. Bila je u redovnom saobraćaju na pravcu Beograd – Sarajevo – Drubrovnik, da bi 1974. godine bila ukinuta zbog nerentabilnosti. Nakon toga pokrenut je projekat rekonstruisanja železnice, ali ne radi ponovnog prevoza stanovništva, već u turističke svrhe.
2003. godine „Šarganska osmica“ je ponovo puštena u promet. Na razdaljini od 15,5 kilometara turisti imaju priliku da prođu kroz čak dvadesetak tunela i pet mostova. Pruga na jednom delu se bukvalno uvija u obliku broja osam, otale je i čitava ova pruga i dobila ime.
